Kad ču da je kralj Nikola pobegao preko u Skadra a njegova vojska pod komandom sramotnog Srbina Pešića potpisala kapitulaciju na Cetinju, serdar Janko i Sandžačka vojska još je krv prolivala na Bojnoj Njivi da bi bratskoj srpskoj vojsci omogućili spas iz germanskog okruženja, Janko reče svojim borcima: Junaci moji, nema predaje, sa oružjem idite u svoja sela i čuvajte nejač. Tako i bi. Pozva mrski okupator u Pljevljima sve bojovnike sa Bojne Njive da donesu i predaju oružje kod manastira Sv. Trojica i da će biti amnestirani.Moj Đed Vuk ne poverova. Neki odoše a mrski vakmajstor ih postroji i reče: Ko je Srbin na jedu a ko Crnogorac na drugu stranu. Podvojiše se braća. Crnogorci, kaže mrski German, vašu slobodu je izdejstvovala Nikolina kćerka, italijanska kraljica, a vi Srbi marš u apsanu. Posla ih nesretnike u logore u Mađarsku od kojih se mnogi ne vratiše. Moj Vuk postade hajduk sa puškom u ruci braneći svoju porodicu i seljane dok ga ne pokosi Španjolska bolest. Dušu preda Bogu u snegu u šumi.

Kad je reč o srpskom jeziku/ćirilici, izgleda da su se mnogi zalud pričestili ...